Tradicionalna brza hrana

Sa srpskih livada dolaze proizvodi koji su preteča naše današnje 'brze ohrane'. Priroda posla stočara zahtevala je pripremanje hrane u formi 'zapakuj i ponesi na livadu'. Obrok koji bi im održavao snagu celog dana bio je lako pripremljiv i lako nosiv, dugotrajan, ukusan i zdrav. Budući da se čobani nisu vraćali pre zalaska sunca, ručali bi u prirodi ukusnu pršutu sa lepinjom premazanom kajmakom i obogaćenom pretopom, u dubokom hladu, naslonjeni o neko drvo.
Da bismo se uverili u pozitivne epitete koji ih prate, probali smo najtraženiji specijalitet: čobansku komplet lepinju. Daleko od obične lepinje prosečnog ukusa, ovo jelo postalo je obeležje naše zemlje, regiona i nezaobilazna poslastica mnogobrojnih turista. Ne samo zato što predstavlja neponovljivi užitak za nepca, već i zato što je najukusnija kada se jede prstima!

Za stolom pored, par šuška o rolovanom pečenju, koje se (slučajno čujem), ne može naći u celom Beogradu, a koje se služi u sendviču! I mami me…ali ostajem pri lepinji.

Kako bismo dobili što više zanimljivih informacija o načinu pripreme hrane, specijalitetima i proizvodima, zamolili smo šefa kuhinje da ih podeli sa nama. Istini za volju, nije bilo izvodljivo da se natenane ispričamo, jer je osoblje imalo pune ruke posla, ali je i ova kratka priča upotpunila doživljaj.

-Obzirom na to da je "čobanska" hrana zahtevala jake kalorijske obroke, da li je danas, kada se možda radi vremenski više, ali svakako fizički manje, ljudima potrebna toliko jaka hrana ?

Da. Tzv.evropsko radno vreme i način života  utiču na to da potreba za brzom hranom nikada nije bila veća. Mi preporučujemo tradicionalnu, jer je način pripreme namirnica najvažniji faktor u načinu ishrane.

-Da li je pripremanje hrane na “čobanov način” zdravo?

Naši preci su živeli duže i zdravije, u odnosu na nas. Posebna prednost naše hrane je  njeno  poreklo, jer dolazi iz seoskih domaćinstava, sa srpskih planina čija je bogata i jedinstvena priroda još uvek sačuvana od velikih zagađenja i privrednih eksploatacija. Zdravoj hrani doprinosi i priprema na tradicionalan način. Koristimo sveže namirnice, koje po svojoj prirodi ne mogu da sadrže bilo kakve veštačke dodatke. Hrana se priprema na licu mesta, kuvana jela se spremaju svakodnevno, a pečenje spremamo, držeći se starih recepata, u zidanoj furuni, u zemljanim pekama, na bukovim drvima.

-Nedavno ste pokrenuli prvu robnu marku autentične srpske kuhinje. Kakva je reakcija gostiju?

Odlična. Proizvodi su zaista naišli na oduševljenje kupaca i samim tim nam je to najveća motivacija.

-Da, pozitivni utisci gostiju su najbolja motivacija. Koliko čobanskih komplet lepinja nedeljno napravite? A dnevno?

Smeh! Dnevno u proseku pravimo između 150 i 200, nedeljno preko 1000 čobanskh komplet lepinja.

I sada, kada su ostali samo umazani tanjiri i lepljivi prsti, ne preostaje nam ništa drugo, nego da pređemo na slasne tulumbe. Koncept od njive do trpeze je definitivno najbolji mogući izbor hrane. Nema gladi I nema griže savesti! A u ovakvom ambijentu...svakim zalogajem, apetit je sve veći!